Zamislite situaciju: svi nalazi su dobri, lekari kažu da je sve u redu, a trudnoća ipak ne dolazi. Mnogi parovi se baš tu nađu – sa dijagnozom „neplodnost nepoznatog porekla“. I tu često dolazimo do onoga što se zove psihološka neplodnost.
Kako psiha utiče na plodnost?
Stres i emocije nisu samo „u glavi“. Kada smo stalno pod tenzijom, telo luči hormon kortizol, a on remeti rad hormona koji su potrebni za ovulaciju i trudnoću. Ali to je samo površina. Duboko u nama mogu postojati strahovi i poruke koje nam nesvesno govore: „Još nije vreme“ ili čak „Majčinstvo nije sigurno“.
Najčešće unutrašnje blokade:
- Strah od gubitka kontrole. Ako ste navikli da držite sve pod konac, ideja trudnoće – koja je potpuno nepredvidiva – može izazvati unutrašnji otpor.
- Rane iz detinjstva. Težak odnos sa majkom ili iskustvo odbacivanja mogu stvoriti uverenje da „neću umeti da budem dobra mama“ ili “šta ako budem ista kao moja mama”
- Želim, ali se plašim. Jedan deo vas mašta o bebi, dok drugi šapuće: „Šta ako se partner promeni? Šta ako se ja promenim? Šta ako me ostavi nakon što se moje telo promeni?“
- Perfekcionizam. Onaj glas koji stalno govori: „Prvo moram da završim fakultet, da kupim stan, da obezbedim sve… pa tek onda dete.“
Jedna moja poznanica je tek na terapiji otkrila da duboko u sebi nosi rečenicu koju je čula kao mala od tetke: „Deca donose samo brigu.“ Iako toga uopšte nije bila svesna, ta poruka je godinama radila protiv njene želje da postane majka.
Da li psiholog zaista može da pomogne?
Ako su medicinski nalazi dobri, ali trudnoća i dalje ne dolazi, rad sa psihologom može biti presudan.
